De šuti, šta ti znaš !!!

Vedro jutro, izmaglica sabah-zorom, para i dim iz kotlova i skrika visoke frekvencije !!! 

Šargo je još u kočaku a njegov drug već strmoglavo visi o čengelama. Iglena je prigodna : „ako ti je sav alat oštar ko taj nož, ja ne znam čemu se ona tvoja raduje“ ili pak „ ko će bocnut krmka“.

Hvalisanje na temu najkvalitetnijeg korita, loza za razbuđivanje i preciznost, prateća piva kao preventivno sredstvo da doručak ne bi teško pao na želudac i napetost dok se ne krene šurit jer mu je „gusta dlaka i teško će ić“.
Stranci će svinjokolju lako okarakterizirati kao vrhunac poganskog obreda u kojemu nekakvi ljudi u maskirnoj odjeći na divljački način i razulareno mahnitaju iživljavajući se nad životinjama čija prava su, dakako, nepoštivana u opsegu koji civiliziran svijet ne tolerira.
Malo tko će u tom „divljačkom činu“ pronaći istinsku želju i potrebu „koljača“ da preživi studenu i dugačku zimu a još je manji broj onih koji će shvatiti da za takav podvig trebaju muda, ili u nedostatku istih bar ona doza hrabrosti za koju bi vas odlikovao i sam predsjednik republike.
Dok o tom razmišljam kipe obarine, zagori nov kazan, neće ga devet žena kutarisat…
„Dvaes' deka slatke, deset ljute“ a slanost se po dobrom starom običaju određuje od strane stručnog povjerenstva koje će istančanom odokativnom tehnikom odrediti potrebnu količinu soli, a nakon što se i sami uvjere da su prisolili rezolutno će odriješiti „ Triba da je malo slanija…“
I baš kad mi je na um palo da bih se možda mogao upisati u to odabrano društvo odraslih i muževnih majstora tako što ću predložiti da odmah sadijemo divenice glatko me dočekalo ono poznato, egzistencijalno „ De šuti, šta ti znaš !!!“
Kopito, ergo sum !!!


                                                                                                                                              Ivan Mihaljević